Kodirao i dizajnirao Filip

Klikni bilo gde u tekstu da se vratis na pocetak!





I godina I semestar

Filozofija zivota (ispitna pitanja)

1. Razlika izmedju metoda i metodologije
Metodologija je grana logike, odnosno jedan njen deo.
Proucavanjem metodologije nam omogucava da saznama sta istrazivaci rade u svojim labaratorijama, kabinetima, na terenu i na koji nacin dolaze do svojih saznanja.
Metod je nacin istrazivanja koji se primenjuje u naucnoj delatnosti.
Metodologija je logicka disciplina koja se bavi proucavanjem metoda i njegovih logickih nacela.
Metodologska raspravljanja potrebna su onda kada metod nije dovoljan da da odgovor na neko pitranje (problem)

2. Filozofija zivota Vilhema Diltaja
V. Diltaj je najuticajniji predstavnik filozofije zivota.
On razliku izmedju prirodnih i drustvenih nauka vidi u prirodi saznanja, priroda je nesto spoljasnje sto nas okruzuje, nezavisno od ljudske delatnosti, a drustvo je nesto unutrasnje sto nam je dato.
Diltaj svoja saznanja oslanja na religiju i nauku, posebno poeziju. Mada su poznata njegova nastojanja da saznanja osloni i na drustvene nauke,
Kultura je po Diltaju nesto sto je covekova tvorevina, koja ima ljudsku vrednost. Kada joj ta vrednost bude oduzeta ona gubi znacaj do fizickog nestanka.
Pojedinac je onaj koji kao deo drustva utice nsvojom delatnoscu na drustvo.

3. Tehnika istraziavanja.
Izrazima istrazivanje i istrazivacki proces oznacavaju se razliciti skupovi aktivnosti.
Rezultati istrazivanja mogu biti razliciti i prikazani na razne nacine.
Povod za izvodjenje istrazivanja je pitanje na koje treba dati odgovor, mada sva pitanja koja postavljaju naucnici i drugi ljudi ne moraju postati predmet istrazivanja.
Istrazivacki proces se sastoji iz nekoliko faza:
-Okvirno odredjivanje problema
-Pripremna faza
-Faza projektovanja
-Faza izrade istrumenata
-Izvodjenje istrazivanja
-Obrada podataka
-Pisanje izvestaja o istrazivanju (elaborat, monografija, serija clanaka i sl.)
Mundologija (ispitna pitanja)
Odnos kulture i istorije

Istorija je filozofska disciplina i moze se izraziti u tri pitanja: kako smo nastali, kuda idemo i koji je cilj istorijskog kretanja? Ona je razvojna osnova humanistickim disciplinama medju koje spada i kultura. Za Voltera je istorija istorija kulture, jer se napredak duha u razumu izrazava u totalitetu nauka, umetnosti, obicaja, ljudskih strasti.
Kultura kao skup svega sto je covecanstvo stvorilo uzeta je za merilo celog doprinosa istorijskog razvoja. Za Hegela kultura je dijalekticka tvorevina i secanje duha na svoje prethodne razvojne momente.
Ideje su osnovni pokretaci istorije i sve istorijske dogadjaje tumace kao nedvosmislen rezultat ideja velikih licnosti ili bozje providencije. I jedna i druga disciplina zastupaju misljenje da se sva pitanja istorijskoG i kulturnog razvoja mogu postaviti kao drzavni i pravni problemi.
Kulturno kretanje je omedjeno posebnim i ostaje unutar organizma istorijskoG sveta u kome je to kulturno nastalo koje Veber, kao i Spengler naziva dusom, a sa druge strane, sfera kulture odlikuje se nepostojanjem cilja i razvoja, jer je u kulturi svakog istojriskog organizma proces koji se odvija apsolutno samostalan i nezavistan kulturni proces i istojriski organizam na neki nacin su uklopljeni u civilizacijski proces.

Pojam kulturne antropologije
(Rikert)

Za Rikerta je ovo razdvajanje kulture i civilizacije od znacaja i za problem istorijskog relativizma, jer se tada dobra civilizacije, koja su u sluzbi odrzavanja prirodnog zivota, mogu tumaciti tako da se pri tom izvuku faktori za koje se moze pretpostaviti da su iznad istorije, tj. predstavljaju nadistorijske vrijednosti bez kojih se ne moze u raznim periodima ljudkse istorije kao bez uvjek istih potrebnih sredstava kulture. Tako filozfija kulturem diferencirajuci da li je covek nosilac osnovnih ili uslovnih vrijednosti, postaje svojevrsna filozofska antropologija.

Empirizam kao fatalizam

Teorija Arnolda Tojnbija se javlja kao prekretnica istorizma.
Tojnbi preferira empirjsku istoriju, on je protiv puke istoriografije koja ostaje okovana i zalaze se za komparativno istrazivanje istorije.

Dva su osnovana nacina na koja se civilizacije pojavljuju:
-Mutacijom primitivnih drustava u nesrodne civilizacije i
-Pojavaom srodnih civilizacija preko odvajanja proletarijata od postovecih civilizacija.

Tojnbi se okrece istrazivanju drugog nacina pojavljivanja civilizacije tj. istraizvanju srodnih dusa u kojem glavnu ulogu ima shvatanje proletarijata.
Pojam proletarijata predstavlja po njemu sve slojeve u istoriji koji istupaju kada kultura iscrpi svoju kreativnu funkciju, tj. kada se kreativna manjina defenerise u vladajucu manjinu koja silom drzi proletarijat. To je zivot u smrti tj. opsti zakon pojave srodnih civilizacija. Javaljaju se ratovi i revolucije koji dovode do univerzalne drzave i na kraju do univerzalne crkve.

Tojnbi zamenjuje uzrok posledicom i sustinu drustveno-istorijskim promena ne pronalazi u klasnim protivurecnostima drustva, nego posledicu sloma uzima kao mesto nastanka klasnih proivurecnosti.

LOGISTIKA INFORMACIJA I ZASTITA INFORMACIJA
Nikola Popovic
Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
nikola.popovic@smip.sv.gov.yu
Apstrakt: Logistike informacija imaju poseban znacaj u aplikacijama Elektronske Vlade. U ovom tekstu razmatramo predmete od interesa za procese konsolidacije informacija i njihovu ulogu u domenu snabdevanja informacijama odnosno upravljanju za?titom informacija.
Abstract: Information logistics is a very propulsive area. The principles of Information Logistics has especially importance in e-Government applications. In this paper we consider the issues related to processes of information consolidation and their roles in information supply frameworks vs. information protection control.
Kljucne reci: logistika; logistika informacija; pretra?ivanje; za?tita informacija KeyWords: logistics; information logistics; information retrieval; information protection

UVOD
Razmatranje koncepta logistike informacija ne bi predstavljalo znacajniji problem da informacija nije sama po sebi dinamican objekat koji te?ko podle?e kontroli i mo?e da se posmatra sa velikog broja aspekata. Za novinara vest od juce prakticno ne postoji, dok za istoricara neki tekst iz novina od pre nekoliko decenija mo?e da nosi znacajnu informaciju. Informacija uvek mora da se posmatra u paru korisnik-informacija po?to, u zavisnosti od interesa i videnja korisnika, informacija menja znacenje odnosno upotrebnu vrednost. Agregacija informacija takodje nosi u sebi novu informaciju ali opet njeno znacenje zavisi od stanovi?ta korisnika.
Pojam logistike uop?te ima veliki broj definicija[1] a za nas je od interesa sledeca[ 2]: ?information logistics aims at developing concepts, technologies and applications for need-oriented information supply. Information-on-demand services are a typical application area for information logistics, as they have to fulfil user needs with respect to content, location, time and quality?. Dana?nji tokovi informacija vi?e lice na poplavu nego na svrhovito snabdevanje informacijama. Nedavno istra?ivanje Delphi Group[3] ukazuje da 37% svih rukovodilaca dnevno tro?i vi?e od dva casa u tra?enju prave, potrebne informacije. Literatura daje procenu da ce broj e-mail poruka u 2006 godini dostici obim od 60 miljardi poruka. Mnogi rukovodioci tro?e i do 5 h radnog vremena na citanje poruka kojih mo?e dnevno da bude i do 150. Procena je, na nivou svetske populacije od 6.3 milijarde ljudi, da se godi?nje generi?e do 800 MB podataka po glavi stanovnika. Ovi primeri ukazuju koliko je va?no obezbediti efikasne tehnologije za upravljanje tokovima relevantnih informacija. Tehnologije koje obezbeduju izdvajanje va?nih od neva?nih informacija i time smanjuju vreme tra?enja informacija nemaju samo tehnicki vec i ekonomski znacaj.

ZAHTEVI ZA INFORMACIJAMA
Optimizacija informacionih tokova svakako mo?e da doprinese u?tedi vremena i da predstavlja kljucni faktor za produktivnost institucije (u ovom tekstu smo usmereni pre svega na problematiku dr?avnih organa). Nije cilj da se svaka informacija obezbedi svakome. Bitan je princip da se prava informacija u pravo vreme dostavi na pravo mesto. Centralno pitanje sa kojim se suceljavamo u oblasti logistike informacija je pitanje odredivanja zahteva za informacijama i njihovo modeliranja u zadatoj situaciji. Potrebno je prepoznati opseg od:
a) eksplicitne specifikacije zahteva korisnika (eksplicitno modeliranje), direktne specifikacije, specifikacije informacioih zahteva vezanih za ulogu korisnika itd., preko
b) opisa scenarija koji prevazilazi tipicne informacione zahteve korisnika u zadatoj situaciji do
c) izvodenja informacionih zahteva korisnika iz ?drugih informacionih izvora? (implicitno modeliranje).

Potrebno je istra?iti, projektovati, odnosno predvideti zahteve korisnika i tako upravljati ?inteligentnim? tokom informacija. Kljucni problem je da se projektuje sistem sposoban da iz razlicitih izvora preuzima informacije i poredi ih sa zahtevima korisnika koji su kao profili sme?teni u sistem (selektivna diseminacija informacija). Ovo vodi dinamickoj klasifikaciji resursa snabdevanja informacijama i zahteva ? ocekivanja (filtriranje i sortiranje), kao i pravovremenom i na zadatoj lokaciji ? selektivnom odlucivanju o isporuci informacija
Nu?no je prevazici komunikaciju kontrolisanu od strane po?iljaoca ka komunikaciji usmerenoj ka poslovnim ciljevima institucije. Osnova ovakvih sistema je stvaranje informacione taksonomije koja je relevantna za poslovno okru?enje. To odreduje koje informacije ce biti ukljucene u kontrolisani (inteligentni) komunikacioni proces i koji ce detalji informacije biti usmereni ka slu?benicima. Da bi izgradili poglede orijentisane na zadatog korisnika (slu?benika) potrebno je koristiti organizacione modele, modele uloga (rola), projektnih grupa, ali takode i ?informacione profile? definisane od strane korisnika. Od interesa je da se neprekidno proucavaju mogucnosti da se informacioni zahtevi izvode iz poslovnih procesa i kako da se odredi evolucija informacionih zahteva u okru?enju informacionih tehnologija (dalje IT) i ?poluautomatskim? nacinom. Odgovor na ovakva pitanja zahteva da se pa?ljivo analiziraju ciljevi jednog optimizovanog upravljanja poslovnim komunikacijama. Komplementarni aspekt snabdevanja informacijama je aspekt za?tite informacija. Vec nagla?eni dualitet informacija ? korisnik nikada ne sme da se gubi iz vida prilikom projektovanja sistema za snabdevanje informacijama. Prirodno je da se ?tite informacije za koje njihov vlasnik smatra da su va?ne. Medutim, onaj koji upada u sistem informacija mo?e, po pravilu, da ima i druge ciljeve informisanja. Kolekcije, agregacije informacija su posebno problematicne zato ?to po sebi sadr?e vi?e informacija nego ?to se to obicno procenjuje pri projektovanju. Naime, nisu samo u pitanju vremenske serije dokumenata vec i tematske, odnosno semanticke serije/mre?e dokumenata. U daljem tekstu cemo razmotriti organizaciono-tehnicke aspekte kori?cenja, odnosno za?tite informacija i ukazati na rizik od ?re?enja?, najce?ce komercijalnih, koja se primenjuju u organizovanju informacionih skladi?ta i informacionih tokova.

PROTIVRECNOSTI AKUMULACIJE INFORMACIJA
Iskustva iz domena naucno-tehnolo?kih informacija cine dobru osnovu za prikaz problema kori?cenja velikih akumulacija informacija (data storage, klasteri baze podataka, internet itd.) a dajemo nekoliko primera sa interneta:
- slucaj podmornice ?Kursk? ? do havarije ove podmornice profil za pretra?ivanje ?supercavitation? (i vezani termini) izdvajao je menje od 300 referenci. Nakon toga broj referenci je naglo porastao za 2 reda velicine(! u periodu od tri godine) i iznosi preko 20000
- slucaj upada u racunarski sistem kroz izvor za napajanje[4] - izvor za napajanje je funkcionalno razlicit od modema ali ima strukturnu slicnost[5]. Relativno detaljno istra?ivanje interneta prakticno ne daje nikakve reference, osim nekog intervjua na BBC-u u kome se konstatuje da svi delovi racunara mogu da budu meta napada. Istovremeno kompanija CISCO[6] je najavila wireless wake-up racunara. Funkcionalno je wake-up analogan mre?nom prekidacu.
- slucaj koncepta ?konsolidacije informacija? ? Tefko Saracevic[7] i Judith B. Wood su 1981 izradili za potrebe UNESCO-a veoma detaljan prirucnik za konsolidaciju naucno-tehnickih informacija (detaljno opisana metodologija obrade odnosno generisanja novih informacija). Postoji jo? jedno skraceno izdanje za odr?avanje kurseva iz 1986 godine. Nakon toga se pojavljuje koncept Virtual Digital Library i formira izuzetno propulzivna oblast koja treba da obuhvati sve raspolo?ive svetske izvore informacija iz svih vremenskih perioda. Na internetu je u ovom trenutku prakticno nemoguce pronaci izvor informacija o problemu konsolidacije informacija u onom smislu kako ga je formulisao Saracevic, iako je ocigledno da su koncepti konsolidacije informacija i razlozi za razvoj koncepta Virtual Digital Library tesno vezani[8].
Dati primeri dovoljno jasno pokazuju kako na osnovu nedostatka informacija mo?emo da zakljucimo koja oblast ili podoblast informacione akumulacije je od interesa za intenzivnije istra?ivanje. Tehniku i sisteme pretra?ivanja tada moramo da u hodu prilagodavamo tekucoj situaciji i da razvijamo semanticku mre?u koja mo?e da identifikuje stvarne procese preko posrednih informacija.

SISTEMSKI PROCESI
Kao i svi drugi procesi u prirodi tako se i logistika informacija zasniva na sledecim osnovnim sistemskim procesima[5] (a koji se, pre svega, odnose na kretanje materije i energije):
- akumulacija informacija,
- transport informacija,
- transformacija informacija,
- upravljanje informacijama.

Projektovanje, razvoj i odr?avanje produkcije svih informacionih sistema predstavlja mre?u organizovanih aktivnosti koje se zasnivaju na cetiri navedena osnovna procesa. Naglasili bismo da su projektovanje i (neprekidni) razvoj neodvojivi, stalno prisutni deo sistema informisanja. Moto ?Designed for Change? pod kojim Fraunhofer Institut[9] radi na razvoju metodologije i koncepata razvoja evoluciono-osposobljenog softvera, najbolje odslikava bitnu komponentu logistike informacija. Nije samo u pitanju relevantnost za kompoziciju novih sistema vec jeste od odlucujuceg znacaja za neprekidne, stalne procese nadgradnje postojeceg sistema, sa ciljem transformacije postojeceg sistema u evoluciono sposobnu infrastrukturu. U na?oj praksi je suvi?e cesto prisutno, odavno prevazideno, videnje informacije kao statickog objekta koji se jednom ugradi u informacioni sistem i tamo ceka korisnika. Takode je sveprisutno bezuspe?no, i veoma pogre?no tra?enje ?re?enja? sistema informisanja. Komercijalni sistemi su upravo takvi ? ?re?enja? ? koja, pre svega, isporuciocu obezbeduje periodicni prihod, a po pravilu se realizuje pri smeni tehnolo?kih generacija sistema informisanja ili kada dode do ozbiljne krize u sistemu informisanja. Gubici koji nastaju u periodu do nastajanja ?informacione krize? te?ko mogu da se proracunaju.
Nu?no je da se shvati da softver ne treba da bude kratko?iveca infrastruktura. Razvoj softvera skoro nikada ne krece od scratch-a vec iz razloga ekonomije i kvaliteta oslanjamo se na nasledene delove. U tom smislu klasicno videnje discipline softverskog in?enjeringa mora da se revidira, prepoznajuci softverski sistem kao kontinualni, on-going proces. Najznacajniji zahtevi koji se postavljaju pred evolucionu softversku infrastrukturu su sledeci:
- infrastruktura mora da bude kontinuirano pobolj?avana, tako da mo?e da se lako nosi sa promenama zahteva od strane korisnika i/ili logike poslovnih procesa,
- postojeci sistemi moraju da se jednostavno integri?u sa novim infrasturkturnim sistemima,
- zamena komponenti u postojecoj infrastrukturi pobolj?anim komponentama mora da bude jasna i jednostavna, a migracija sa stare infrastrukture na novu a?uriranu mora da se izvodi na potpuno kontrolisan, predvidljiv nacina.

ZA?TITA INFORMACIJA
Na problemu infrastrukturne za?tite se ne bismo posebno zadr?avali. Operativni sistemi, firewall tehnologije, hardverski nivoi za?tite, VPN i sl. su tehnologije koje pripadaju spolja?njem faktoru na koga objektivno nemamo uticaj. Njihovo kori?cenje je uslovljeno nivoom vere u proizvodaca (autor taj pristup smatra ?religioznim pristupom? u za?titi informacija i uop?te projektovanju informacione infrastrukture). Elementi logicke za?tite moraju da se ugraduju ne samo tokom projektovanja sistema informacija vec i neprekidno tokom odr?avanja sistema u eksploataciji. Dobar oficir u vreme bombardovanja sigurno nece prikupiti vojnike na jednom mestu vec ce ih razmestiti tako da gubici budu najmanji. Identicno razmi?ljanje valja primeniti i za podatke odnosno informacije ? nikada ih ne treba nagomilavati. Naime, upiti koji se postavljaju treba da budu u klasi distribuiranih upita i sa pratecim mehanizmom za?tite (identifikacije korisnika, strukture upita itd.). Takode je potrebno primeniti i metode klasterizacije dokumenata odnosno meta-klasterizacije dokumenata, pri cemu su metapodaci osnovni nosioci mehanizma za?tite informacija. Servisno orijentisana arhitektura (eng. Service Oriented Achitecture - SOA) sistema je pogodna osnova za projektovanje i upravljanje merama za?tite.
Bezbednost je stvar poverenja. IT mere bezbednosti treba da budu transparentne, kompleksne i da imaju jasnu svrhu, ali takode da mogu da se brzo sprovedu i da budu prihvatljive cene. Po?to su IT sistemi pod neposrednim uticajem ljudi odgovor na pitanje o pouzdanosti za?tite le?i daleko od tehnickih re?enja. Analiza nivoa za?tite zahteva ispitivanje tehnickih ali i organizacionih komponenti i njihova integraciju u kulturu insitucije. Korisno je napomenuti da ogranicavanje servisa ispod zahteva korisnika uvek vodi naru?avanju bezbednosti. Problem za?tite informacija se vec dugo analizira[10] a kao bitni elementi u razvoju za?tite baza podataka se isticu sledeca pitanja:
1. ?ta treba da ?titimo?
2. Od koga ?titimo podatke?
3. Kako ?titimo podatke?
4. ?ta znaci ?za?tita??

Praksa pokazuje da nema definitivnih odgovora na ovakva pitanja, a mno?tvo odgovora koji mogu da se dobiju zavisi od:
- reprezentacije (modela) baze podataka,
- izra?ajnosti (potencijala) jezika pretra?ivanja,
- prostora dopustivih odgovora (naprimer da/ne, ?ne znam?, ?nije dozvoljeno? i sl.),
- pocetnog korpusa znanja koji korisnik mo?e da ima.

Detaljna analiza literature ukazuje na karakteristican trend uvodenja elemenata ekspertskih sistema u projektovanje sistema za upravljanje bazama podataka. Kao primer koriste se konstrukcije deduktivnih i induktivnih baza podataka. Deduktivna baza podataka je, matematickim jezikom, iskazano konacan skup formula propozicione logike. Slicno tome, ali detaljnije, reci cemo da induktivnu bazu podataka cine sledeci elementi:
1. podaci (naprimer relaciona baza podataka, deduktivna baza podataka i sl.),
2. ?abloni (patterns) (naprimer podskupovi podataka, podgrafovi, podstringovi itd.),
3. modeli( naprimer klasifikacione ?eme, regresione ?eme itd.).
Normalno, razvijaju se i respektivni jezici upita (naprimer IQL ? Inductive Query Language i sl.).

Ove modele baza podataka pominjemo zbog posebnog trenda u razvoju sistema za upravljanje bazama podataka koji ide ka krajnjoj optimizaciji, tacnije, minijaturizaciji ovih sistema. Pomenucemo samo OpenSource verzije HSQLDB v.1.8.0.2 koji se isporucuje sa OpenOffice paketom (footprint je reda 10 MB) i Apache DerbyDB 10.1.10 (footprint 2 MB) (vidi i Decision Making u Apache DB Project Guidelines). Ekspertni sistem Kappa-PC v.2.4 (1997 g.) ima footprint od 6.2 MB ali sa obimnom grafickom podr?kom. Ekspertni sistem CLIPS v.6.24 (pisan u C jeziku) ima footprint od 1 MB. Verzije pisane u Java jeziku su takode veoma komapktne. Dosada?nja insistiranja na enormnim dimenzijama softvera i izlaznih proizvoda (naprimer obican dopis od jedne strane pisan u MS Wordu mo?e da bude obimniji od citavog shell-a ekspertnog sistema) su ocito prevazidena. Sve vi?e se insistira na minijaturnim proizvodima visokog stepena mobilnosti (ukljucujuci transport preko mobilne telefonije). Navedene OpenSource baze podataka se pominju u kontekstu mogucnosti transporta applet-ima (RAM baze podataka). Uzgred receno, detaljna analiza Java dokumentacije Sun korporacije ne daje dovoljno elemenata da se zakljuci da applet-i zaista ne mogu da interaguju, u Read/Write smislu, sa lokalnim, host racunarskim sistemom.
Pojednostavljivanje kompleksne IT infrastrukture sve vi?e postaje oblast u ?i?i interesovanja[11]. IT rukovodstvu konsolidacija poma?e da se uprosti (pojednostavi) upravljanje informacionom infrastrukturom redukcijom slo?enosti i standardizacijom procesa. Pojednostavljivanje informacione infrastrukture mo?e da se postigne novim opcijama konsolidacije ukljucujuci: tehnolo?ku konsolidaciju, informacionu konsolidaciju, i operacionu konsolidaciju.
Ovakva analiza istovremeno omogucava planiranje elemenata za?tite informacija kroz ciljano redistribuiranje akumulacija informacija (proces upravljanja informacijama, proces transformacije informacija). Nu?no je uociti da komercijalna re?enja preferiraju velika ?skladi?ta podataka? i ?integrisane?, centralizovane sisteme informisanja. Sa aspekta dr?avnih organa od va?nosti je da sistemi dokumentacije evoluiraju bez velikih poremecaja u procesu rada.
Cilj logistike informacija je obezbedivanje korisnika sa informacijama koje odgovaraju njegovim potrebama. Kao sekundarni cilj se postavlja kontinuirani informacioni in?enjering koji obezbeduje dugorocne, evoluciono osposobljene softverske sisteme. Nagla?avamo ?softverske sisteme? po?to obezbedivanje informacija uslovljava istovremeno postojanje najmanje dve ali i vi?e softverskih generacija (najce?ce sa razlicitim procesima za?tite). Softverski sistemi su su?tinski deo IT infrastrukture, cija se kompleksnost povecava i postaje predmet konstantnih promena. In?enjerski pristup je potreban da se ne bismo koncentrisali na jednokratnu konstrukciju tzv. re?enje, vec na kontinualni razvoj sistema ?to prirodno zahteva uspostavljanje metodologije, zavisne od strukture institucije a koja na? koncept kontinualnog softverskog in?enjeringa neposredno pretvara u radno i odr?ivo re?enje:
- razvoj i integracija softverskih sistema zasnovano na modelu
- domensko in?enjerstvo za sistematsko ponovno kori?cenje (eng. reusability) i upotrebu dokumentacije
- adaptivni softverski sistemi za nepredvidjene zahteve i promene
- integracija nasledenih sistema i ready-made komponenti

Slika 1. Procesi u konsolidaciji informacija
Proces konsolidacije informacija je od istovremene i jednake va?nosti kako za logistiku informacija tako i za projektovanje odnosno upravljanje sistemom za?tite informacija. Realizuje se semanticki interface? korisnika sa informacionim okru?enjem. Sastoji se od vi?e faza i podprocesa u kontekstu prikazanom na Slici 1. Za za?titu informacija moramo pa?ljivo da analiziramo sve naznacene procese i da postavimo slojeve za?tite koji sprecavaju neovla?ceni pristup procesima (tj. ne samo podacima) na zadatom nivou konsolidacije. Preciznije, neovla?ceni korisnik ne treba da zna na koje nacine se analiziraju podaci. Va?an problem je to ?to korisnik pri pretra?ivanju, najce?ce, koristi mre?nu strukturu podataka koja je u koliziji sa hijerarhijskom strukturom podataka (imena i lozinki korisnika, odnosno mre?a ovla?cenja) koja se koristi u postojecim sistemima za?tite racunarskih mre?a.
Dobar primer primene konsolidacije informacija je TRIZ metodologija[12] (forma primenjene dijalektike). Altshuller je svojevremeno detaljnom analizom 200.000 patenata pokazao da su inovacije i otkrica registrovana u tom korpusu, ustvari, izvedena na bazi 40 osnovnih principa. Analogni nacin razmi?ljanja mora da se primeni u procesu za?tite informacija. Receno nas upucuje na aspekt agregacije informacija kao kljucni za otkrivanje novih informacija, odnosno da sa aspekta za?tite informacija, velike akumulacije informacija predstavljaju gre?ku strategijskog znacaja.
Na? pristup je da mere za?tite informacija treba da se zasnivaju na proceduralnom modelu i referentnoj arhitekturi. Proceduralni model mora da se prilagodi procesima konsolidacije informacija a kljucni elementi su:
- Meta informacije
- Metodi projektovanja i kontinualnog upravljanja infrastrukturom
- Metodi adaptivnog organizovanja informacija
Postoje brojne protivrecnosti koje je potrebno kontunuirano analizirati i kontrolisati tako da dobijemo optimalnu za?titu informacija a kljucni faktor je da kontroli?emo rizik od kori?cenja velikih akumualcija i/ili aglomeracija informacija.

ZAKLJUCAK
Podaci iz literature jasno ukazuju da je neophodno posvetiti veliku pa?nju domenu semanticke za?tite informacija. Klasicna podela na otvorene i poverljive informacije, donekle, gubi na te?ini u prisustvu savremenih sistema za pretra?ivanje. Za?tita od fizickog pristupa podacima je svakako neophodna, ali ukoliko se ne vodi racuna o logickoj/semantickoj za?titi informacija, sadr?anih u podacima, ?tete mogu da budu znacajno vece, pa cak i da ugro?ena strana ne bude svesna koje sve informacije su iza?le iz institucije.

LITERATURA
1. http://www.britannica.com/eb/article-9110195
2. http://en.wikipedia.org/wiki/Information_logistics
3. http://www.delphigroup.com, Perspectives on Information retrieval, Delphi Group, Boston, October 18, 2002
4. Mapping the Global Future, Report of the National Intelligence Council?s 2020 Project , NIC 2004-13, December 2004
5. E. Bala?ov, Evoluciona sinteza sistema, 1982, Moskva
6. Jim Geier, Wireless Wake-up Call, Network World, 03/14/05
7. Tefko Saracevic, Judith B. Wood - Consolidation of information, A handbook on evaluation, restructuring and repackaging of scientific and technical information (Pilot edition), General Information Programme and UNISIST, PGI-81/WS/16, Paris, July 1981
8. "The goal of any information system must be the provision of appropriate information for decision-making, as the value of the information is a function of the effect it has on increasing the probability of the right decision being made.", Wetherbe, J. C., Systems Analysis & Design, 3rd Ed. West Publishing Company, St Paul USA 1988
9. Master Project Information Logistics, Fraunhofer Institut Software und Systemtechnik ISST, Dortmund, Germany http://www.informationslogistik.org
10. Pierro Bonnati, Sarit Krauss, V.S. Subrahmanian; Foundations of Secure Deductive Databases, IEEE Transactions on Knowledge and Data Engineering, 7(3):406-422, 1995
11. http://www.eurostep.com/files/Share-A-space_CIMdata_2005.pdf
12. Altshuller H., TRIZ methodology, http://www.triz-journal.com/




Klikni da se vratis na pocetak!